„Slika jedne nove epohe“ možda je najbolji opis za medijski presedan koji se dogodio u večerašnjem programu Radio televizije Srbije. Gost je bio Vuk Cvijić, novinar Radara. Novinar koji je godinama bio izložen pretnjama, kako verbalnim tako i fizičkim, sinoć na nacionalnoj televiziji govorio je dokumentima o presluškivanju novinara nedeljnika „Radar“, odgovornosti nadležnih institucija i o postupanju Bezbednosno-informativne agencije. Rečenica koja se najviše citira iz gostovanja RTS-a je trenutak kada je Cvijić podigao novine Radar i rekao „Evo, znam da vaši gledaoci ne znaju šta je ovo“.
Novinar nedeljnika Radar Vuk Cvijić izjavio je da očekuje da nadležne institucije istraže navode o nezakonitom prisluškivanju i praćenju novinara, ali i drugih predstavnika društva. Gostujući u Drugom dnevniku RTS-a, govorio je o dokumentima koje je objavila njegova redakcija, pritiscima na istraživačke medije i odgovornosti bezbednosnih službi.
Radar je prethodno objavio dokumentaciju za koju tvrdi da otkriva da je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) mesecima sprovodila nadzor nad glavnom urednicom Vesnom Mališić i novinarima Sandrom Petrušić i Milanom Radonjićem.
Prema navodima tog nedeljnika, praćenje je obuhvatalo i poslovne prostorije redakcije, dok je kao razlog za primenu mera navedena sumnja na špijunažu, koja, kako se tvrdi, nije potvrđena prikupljenim informacijama.
Cvijić: Institucije nisu mogle da rade svoj posao
Govoreći o radu istraživačkih medija, Cvijić je naglasio da su činjenice bile osnov njihovog novinarstva i da će se istih profesionalnih principa pridržavati bez obzira na to ko bude na vlasti.
Ocenio je da dugogodišnji pritisci i napadi nisu doveli u pitanje verodostojnost rada tih redakcija, podsećajući da protiv njih nisu donete presude koje bi dokazale da su objavljivale neistine.
„Da smo nešto pogrešno radili, pa valjda bi nas uhapsili za ovih 14 godina ili bismo dobili jednu presudu da smo nešto slagali. Nama su činjenice bile svetinja, i danas su. I biće to i u odnosu na bilo koju vlast, i ovu novu koja dolazi“, smatra Cvijić.
Posebno je ukazao na problem nekažnjavanja napada na novinare. Prema njegovim rečima, slučajevi nasilja i pretnji često ostaju bez sudskog epiloga, čak i kada postoje snimci koji omogućavaju identifikaciju napadača.
Odgovornost za takvo stanje vidi u načinu na koji su funkcionisale državne institucije tokom prethodnih godina.
„Problem je zato što smo imali zarobljenu državu. Zarobljene institucije, i tužilaštvo i policija nisu mogli da rade svoj posao“, ocenjuje Cvijić.
Dokumentacija o prisluškivanju otvorila pitanja o radu bezbednosnih službi
Osvrćući se na dokumenta koja je objavio Radar, Cvijić je rekao da se mere nadzora nisu odnosile isključivo na novinare, već i na druge delove društva, uključujući akademsku zajednicu, sindikate, studente i opozicione političare.
On smatra da bi nadležne institucije sada trebalo da ispitaju zbog čega su takve mere sprovođene i na osnovu kojih dokaza.
„Prisluškivali su univerzitet, sindikate, studente i lidere opozicionih stranaka. Sad očekujemo da institucije postavljaju pitanja kako je to bilo moguće“, naglašava Cvijić.
Kao obrazloženje za primenu mera nadzora, prema njegovim tvrdnjama, navođene su sumnje na protivustavno i protivdržavno delovanje. Međutim, Cvijić tvrdi da prikupljeni podaci nisu potvrdili postojanje osnova za takve sumnje.
„Čak je i sama BIA zaključila posle više meseci, neposredno pred izbore, da nema osnova za to. U nekim slučajevima je sud zaključio da nema nikakvih osnova za neke druge ljude“, napominje Cvijić.
„Svaku vlast merite koliko može da istrpi kritike“
Govoreći o odnosu države prema medijima, Cvijić je ocenio da su bezbednosne institucije tokom prethodnog perioda korišćene za zaštitu interesa vlasti i praćenje njenih kritičara, umesto da budu u službi svih građana.
Istovremeno je poručio da će i nova vlast morati da pokaže koliko je spremna da prihvati kritičko izveštavanje.
„Svaku vlast merite koliko može da istrpi kritike. Videćemo i sa ovom novom vlašću: prošla vlast nije istrpela kritiku, nikakvu“, ukazuje Cvijić.
Cvijić se osvrnuo i na finansiranje medija koje smatra propagandnim servisima prethodne vlasti. Prema njegovim tvrdnjama, za njihov rad izdvajana su milionska sredstva u evrima, koja su dolazila preko Telekoma i lokalnih samouprava.
Neizvesna budućnost istraživačkih redakcija
Pored pitanja prisluškivanja i odgovornosti institucija, Cvijić je govorio i o okolnostima u kojima danas rade istraživački mediji.
Upozorio je da pritisci nisu prestali ni nakon promene vlasti i da se redakcije suočavaju sa neizvesnošću u pogledu daljeg rada i opstanka.
Ipak, naglasio je da su novinari od početka bili svesni rizika koje njihov posao nosi i da nisu odustali od svojih profesionalnih principa.
„Mi smo pod pritiskom. Pitanje je da li ćemo opstati, ali to je cena koju smo bili spremni da platimo da bismo radili svoj posao“, zaključuje Cvijić.
Izvor: Nova.rs
