Kandidati za poslanike Studentske liste Nemanja Đurić, Vladan Mančić i Stanko Fuštar podneli su Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) krivičnu prijavu protiv glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu Nenada Stefanovića zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja.
Prijava se zasniva na saznanjima o postupanju u više krivičnih predmeta u kojima su okrivljenima, suprotno zakonskim propisima, omogućene povoljnije krivične sankcije, blaže pravne kvalifikacije ili izbegavanje krivičnog gonjenja, saopštili su podnosioci krivične prijave protiv Stefanovića, koji su se tim povodom obratili novinarima ispred TOK-a.
Suština krivične prijave je sumnja da sporne odluke nisu posledica različitog pravnog tumačenja, već svesnog korišćenja službenih ovlašćenja radi pogodovanja okrivljenim licima, naveli su Đurić i advokati Mančić i Fuštar.
Krivičnom prijavom obuhvaćeno je više krivičnih predmeta, a TOK-u je predloženo da ih pribavi i detaljno ispita, kao i sporazume o priznanju krivičnog dela i sudske odluke u tim slučajevima.
Kandidati Studentske liste predložili su i da TOK utvrdi identitet svih javnih tužilaca i drugih službenih lica koja su učestvovala u pripremi, odobravanju i zaključivanju spornih sporazuma, kao i eventualnu saučesničku odgovornost, da proveri postojanje pisanih i usmenih uputstava, saglasnosti i drugih oblika uticaja na postupanje u navedenim predmetima, da ispita da li je na isti ili sličan način postupano i u drugim predmetima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, te da pokrene finansijsku istragu radi provere navoda o imovini stečenoj od roditelja prijavljenog, čija je procenjena vrednost približno 640.000 evra, kao i eventualne povezanosti sa krivičnim delom.
Takođe, predloženo je da TOK preduzme neophodne mere radi obezbeđenja dokaza, sprečavanja uticaja na svedoke i nesmetanog vođenja postupka, uključujući i razmatranje mera za obezbeđenje
prisustva prijavljenog i preduzimanje potrebnih radnji pred Visokim savetom tužilaštva.
Kazne ispod zakonskog minimuma
Prva grupa predmeta na koje se odnosi krivična prijava tiče se nezakonitog ublažavanja kazni ranije osuđivanim licima. U tim predmetima, kako je navedeno, zaključeni su sporazumi o priznanju krivičnog dela kojima su okrivljenima dogovorene kazne ispod zakonom propisane granice, iako su prethodno bili osuđivani za isto krivično delo.
Prema navodima prijave, prilikom određivanja sankcija nisu poštovana zakonska ograničenja za ublažavanje kazne, čime su okrivljeni dovedeni u povoljniji položaj od onog koji zakon dopušta.
Kao posebno značajno navedeno je da je Vrhovni sud, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti, već utvrdio povrede zakona u korist okrivljenih u presudama koje su predmet predloženih provera.
Reč je, između ostalog, o presudama Višeg suda u Beogradu koje su donele sudije Ana Milošević i Stojan Petrović. Povrede zakona u korist okrivljenih utvrđene su odlukama Vrhovnog suda iz 2025.
Krivičnom prijavom traži se da se utvrdi ko je odobravao sporne sporazume, ko je bio upoznat sa prethodnom osuđivanošću okrivljenih i ko je, uprkos zakonskim ograničenjima, omogućio njihovo zaključivanje.
Sporni slučaj neovlašćenog držanja 119 komada municije
Krivična prijava odnosi se i na primenu blaže kvalifikacije u predmetu protiv okrivljenog S. R. koji se teretio za neovlašćeno držanje 119 komada municije.
Prema obaveznom uputstvu Vrhovnog javnog tužilaštva od 5. novembra 2020. godine, kako je navedeno u prijavi, ta količina municije morala je biti tretirana kao veća količina, zbog čega je, prema navodima prijave, postojao osnov za krivično gonjenje po članu 348. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika. Za to krivično delo propisana je kazna zatvora od dve do 12 godina.
Međutim, okrivljeni je gonjen za blaži oblik krivičnog dela iz člana 348, za koji je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna. Sa okrivljenim je potom zaključen sporazum o priznanju krivičnog dela i osuđen je po blažoj pravnoj kvalifikaciji.
Sumnja se da je na taj način, suprotno obaveznom uputstvu, okrivljenom omogućen znatno
povoljniji krivičnopravni položaj, naveli su kandidati za poslanike Studentske liste u prijavi.
Priznanje koje nije bilo potkrepljeno raspoloživim dokazima
Treći predmet na koji se odnosi krivična prijava tiče se ponovnog podnošenja odbijenog sporazuma drugom sudiji i odustanka od gonjenja drugih okrivljenih.
U tom predmetu sa okrivljenom H.M. zaključen je sporazum o priznanju krivičnog dela, iako, prema navodima krivične prijave, njeno priznanje nije bilo potkrepljeno raspoloživim dokazima.
Kao posebno sporno navedeno je to što je jedan sudija Odeljenja za prethodni postupak Višeg suda u
Beogradu prethodno odbio sporazum upravo zbog nedostatka dokaza koji bi potkrepili priznanje.
Umesto otklanjanja uočenih nedostataka, sporazum je ponovo podnet drugom sudiji istog odeljenja, koji ga je potom prihvatio, a potom je VJT odustalo od krivičnog gonjenja H. B. i H. V, ćerki osuđene, iako su, prema saznanjima podnosilaca prijave, postojali dokazi koji su ukazivali na njihovo učešće u izvršenju krivičnog dela.
Okolnosti tog predmeta, kako je navedeno, otvaraju pitanje da li je sporazum o priznanju krivičnog dela upotrebljen ne samo radi pogodovanja licu koje priznaje krivicu već i radi omogućavanja drugim okrivljenim licima da izbegnu krivično gonjenje.
Povrede zakona već utvrđene odlukama Vrhovnog suda
Kandidati Studentske liste istakli su da je njihova krivična prijava od posebnog značaja zato što sporazum o priznanju krivičnog dela, koji predstavlja zakonit instrument krivičnog postupka, ne sme postati mehanizam za selektivnu primenu zakona i obezbeđivanje povlašćenog položaja pojedinim okrivljenima.
Posebnu težinu navodima prijave daje činjenica da su u pojedinim predmetima povrede zakona u korist okrivljenih već utvrđene odlukama Vrhovnog suda, naveli su podnosioci krivične prijave protiv Stefanovića, smatrajući da je zato neophodno ispitati da li su u pitanju izolovane nepravilnosti ili postupanja koja ukazuju na moguću sistemsku zloupotrebu javnotužilačkih ovlašćenja.
„Niko, pa ni glavni javni tužilac, ne može biti iznad zakona. Odgovornost za njegovo sprovođenje mora važiti upravo za one kojima je povereno da zakon štite. Podnošenje krivične prijave ne znači utvrđenu krivičnu odgovornost prijavljenog“, naveli su podnosioci krivične prijave, izrazivši očekivanje da nadležno tužilaštvo nezavisno, nepristrasno i bez odlaganja ispita sve navedene okolnosti i donese odluku zasnovanu na zakonu i dokazima.
Izvor: N1
