Кандидати за посланике Студентске листе Немања Ђурић, Владан Манчић и Станко Фуштар поднели су Јавном тужилаштву за организовани криминал (ТОК) кривичну пријаву против главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ) у Београду Ненада Стефановића због постојања основа сумње да је извршио кривично дело злоупотребе службеног положаја.
Пријава се заснива на сазнањима о поступању у више кривичних предмета у којима су окривљенима, супротно законским прописима, омогућене повољније кривичне санкције, блаже правне квалификације или избегавање кривичног гоњења, саопштили су подносиоци кривичне пријаве против Стефановића, који су се тим поводом обратили новинарима испред ТОК-а.
Суштина кривичне пријаве је сумња да спорне одлуке нису последица различитог правног тумачења, већ свесног коришћења службених овлашћења ради погодовања окривљеним лицима, навели су Ђурић и адвокати Манчић и Фуштар.
Кривичном пријавом обухваћено је више кривичних предмета, а ТОК-у је предложено да их прибави и детаљно испита, као и споразуме о признању кривичног дела и судске одлуке у тим случајевима.
Кандидати Студентске листе предложили су и да ТОК утврди идентитет свих јавних тужилаца и других службених лица која су учествовала у припреми, одобравању и закључивању спорних споразума, као и евентуалну саучесничку одговорност, да провери постојање писаних и усмених упутстава, сагласности и других облика утицаја на поступање у наведеним предметима, да испита да ли је на исти или сличан начин поступано и у другим предметима Вишег јавног тужилаштва у Београду, те да покрене финансијску истрагу ради провере навода о имовини стеченој од родитеља пријављеног, чија је процењена вредност приближно 640.000 евра, као и евентуалне повезаности са кривичним делом.
Такође, предложено је да ТОК предузме неопходне мере ради обезбеђења доказа, спречавања утицаја на сведоке и несметаног вођења поступка, укључујући и разматрање мера за обезбеђење
присуства пријављеног и предузимање потребних радњи пред Високим саветом тужилаштва.
Казне испод законског минимума
Прва група предмета на које се односи кривична пријава тиче се незаконитог ублажавања казни раније осуђиваним лицима. У тим предметима, како је наведено, закључени су споразуми о признању кривичног дела којима су окривљенима договорене казне испод законом прописане границе, иако су претходно били осуђивани за исто кривично дело.
Према наводима пријаве, приликом одређивања санкција нису поштована законска ограничења за ублажавање казне, чиме су окривљени доведени у повољнији положај од оног који закон допушта.
Као посебно значајно наведено је да је Врховни суд, одлучујући о захтевима за заштиту законитости, већ утврдио повреде закона у корист окривљених у пресудама које су предмет предложених провера.
Реч је, између осталог, о пресудама Вишег суда у Београду које су донеле судије Ана Милошевић и Стојан Петровић. Повреде закона у корист окривљених утврђене су одлукама Врховног суда из 2025.
Кривичном пријавом тражи се да се утврди ко је одобравао спорне споразуме, ко је био упознат са претходном осуђиваношћу окривљених и ко је, упркос законским ограничењима, омогућио њихово закључивање.
Спорни случај неовлашћеног држања 119 комада муниције
Кривична пријава односи се и на примену блаже квалификације у предмету против окривљеног С. Р. који се теретио за неовлашћено држање 119 комада муниције.
Према обавезном упутству Врховног јавног тужилаштва од 5. новембра 2020. године, како је наведено у пријави, та количина муниције морала је бити третирана као већа количина, због чега је, према наводима пријаве, постојао основ за кривично гоњење по члану 348. став 3. у вези са ставом 1. Кривичног законика. За то кривично дело прописана је казна затвора од две до 12 година.
Међутим, окривљени је гоњен за блажи облик кривичног дела из члана 348, за који је прописана казна затвора од шест месеци до пет година и новчана казна. Са окривљеним је потом закључен споразум о признању кривичног дела и осуђен је по блажој правној квалификацији.
Сумња се да је на тај начин, супротно обавезном упутству, окривљеном омогућен знатно
повољнији кривичноправни положај, навели су кандидати за посланике Студентске листе у пријави.
Признање које није било поткрепљено расположивим доказима
Трећи предмет на који се односи кривична пријава тиче се поновног подношења одбијеног споразума другом судији и одустанка од гоњења других окривљених.
У том предмету са окривљеном Х.М. закључен је споразум о признању кривичног дела, иако, према наводима кривичне пријаве, њено признање није било поткрепљено расположивим доказима.
Као посебно спорно наведено је то што је један судија Одељења за претходни поступак Вишег суда у
Београду претходно одбио споразум управо због недостатка доказа који би поткрепили признање.
Уместо отклањања уочених недостатака, споразум је поново поднет другом судији истог одељења, који га је потом прихватио, а потом је ВЈТ одустало од кривичног гоњења Х. Б. и Х. В, ћерки осуђене, иако су, према сазнањима подносилаца пријаве, постојали докази који су указивали на њихово учешће у извршењу кривичног дела.
Околности тог предмета, како је наведено, отварају питање да ли је споразум о признању кривичног дела употребљен не само ради погодовања лицу које признаје кривицу већ и ради омогућавања другим окривљеним лицима да избегну кривично гоњење.
Повреде закона већ утврђене одлукама Врховног суда
Кандидати Студентске листе истакли су да је њихова кривична пријава од посебног значаја зато што споразум о признању кривичног дела, који представља законит инструмент кривичног поступка, не сме постати механизам за селективну примену закона и обезбеђивање повлашћеног положаја појединим окривљенима.
Посебну тежину наводима пријаве даје чињеница да су у појединим предметима повреде закона у корист окривљених већ утврђене одлукама Врховног суда, навели су подносиоци кривичне пријаве против Стефановића, сматрајући да је зато неопходно испитати да ли су у питању изоловане неправилности или поступања која указују на могућу системску злоупотребу јавнотужилачких овлашћења.
„Нико, па ни главни јавни тужилац, не може бити изнад закона. Одговорност за његово спровођење мора важити управо за оне којима је поверено да закон штите. Подношење кривичне пријаве не значи утврђену кривичну одговорност пријављеног“, навели су подносиоци кривичне пријаве, изразивши очекивање да надлежно тужилаштво независно, непристрасно и без одлагања испита све наведене околности и донесе одлуку засновану на закону и доказима.
Извор: Н1
