U Srednjoj školi u Grockoj dogodio se nesvakidašnji preokret prilikom izbora predsednika Školskog odbora. Na konstitutivnoj sednici održanoj 20. oktobra 2026. godine, nakon tajnog glasanja, za predsednicu Školskog odbora proglašena je Bojana Bogdanović. Međutim, već narednog dana, posle sastanka u kabinetu direktorke škole Sanje Nikolić, saopšten je potpuno drugačiji rezultat – za predsednicu je proglašena Jelena Matijašević.
Ono što posebno zabrinjava jeste način na koji je došlo do promene rezultata, kao i okolnosti pod kojima je od članova Školskog odbora zatraženo da javno kažu za koga su glasali. Prema izjavi Bojane Bogdanović, koju su Gročanske vesti dobile, čitav postupak prati niz nerazjašnjenih pitanja na koja škola duguje odgovor javnosti.
Kako je izgledalo prvo glasanje?
Školski odbor Srednje škole u Grockoj čini devet članova sa pravom glasa: tri predstavnika roditelja, tri predstavnika lokalne samouprave i tri predstavnika zaposlenih.
Na konstitutivnoj sednici održanoj 20. oktobra 2026. godine prisustvovalo je svih devet članova sa pravom glasa, kao i predstavnici Učeničkog parlamenta, prethodni predsednik Školskog odbora Mališa Čakarević, direktorka Sanja Nikolić i sekretarka škole Bojana Guberinić.
Najpre se glasalo o tome da li izbor predsednika treba da bude javni ili tajni. Pet članova glasalo je za tajno, a četiri za javno glasanje, pa je odlučeno da se predsednik bira tajnim putem.
Za prebrojavanje glasova formirana je tročlana komisija u sastavu: Milenko Bukvić, Dragana Jovanović i Ivana Maksimović.
Nakon prebrojavanja, saopšteno je da je Bojana Bogdanović dobila pet glasova i da je izabrana za predsednicu Školskog odbora, dok je za njenu zamenicu izabrana Ivana Popović.
Sutradan potpuno drugačiji rezultat
Već 21. oktobra direktorka škole Sanja Nikolić telefonom je obavestila članove Školskog odbora o novom sastanku, zakazanom za 11 časova u njenoj kancelariji. Prema izjavi Bojane Bogdanović, sastanku su prisustvovali članovi Školskog odbora, direktorka i sekretarka škole, dok se prethodni predsednik Školskog odbora Mališa Čakarević nije odazvao pozivu. Dva člana učestvovala su telefonskim putem.
Članovima je tada saopšteno da navodno prilikom prvog prebrojavanja glasovi nisu pravilno prebrojani i da je sekretarka škole ponovo prebrojala glasačke listiće. Od njih je zatraženo da javno kažu za koga su glasali, uz obrazloženje da je to traženo po nalogu Ministarstva.
Bojana Bogdanović, Ivana Nastasić i Ivana Maksimović odbile su da otkriju kako su glasale, pozivajući se na to da je prethodno odlučeno da glasanje bude tajno.
Nakon ovih izjašnjavanja saopšteno je da je za predsednicu Školskog odbora izabrana Jelena Matijašević, predstavnica lokalne samouprave, a za njenu zamenicu Ivana Popović.
Zašto je od članova traženo da javno otkriju kako su glasali?
Posebno je sporno to što se nakon prvobitnog tajnog glasanja od članova Školskog odbora tražilo da javno otkriju za koga su glasali. Takav postupak otvara ozbiljnu sumnju da li je javnim izjašnjavanjem pokušano da se izvrši pritisak na pojedine članove odbora, naročito imajući u vidu da među njima ima predstavnika lokalne samouprave, osoba na javnim funkcijama i lica povezanih sa Srpskom naprednom strankom.
Upravo zato je prethodno i bilo važno da glasanje bude tajno, kako bi svaki član mogao da glasa slobodno, bez straha od političkih ili bilo kakvih drugih posledica. Postavlja se pitanje zbog čega je tajnost glasanja, o kojoj su se članovi već izjasnili većinom glasova, praktično dovedena u pitanje već narednog dana.
Brojna pitanja bez odgovora
Bojana Bogdanović navodi da nije dobila jasno objašnjenje ko je utvrdio da je došlo do greške u prebrojavanju, kada je greška otkrivena, na osnovu kojih dokaza je utvrđena, ko je ponovo prebrojavao listiće i na koji način je to urađeno.
Prema njenim rečima, sekretarka škole je odgovornost za navodnu grešku prebacila na tročlanu komisiju koja je bila zadužena za prebrojavanje glasova, uz tvrdnju da nisu prebrojani svi glasovi, odnosno svih devet glasačkih listića.
Međutim, ostaje nejasno kako je moguće da komisija koja je bila zadužena za prebrojavanje glasova proglasi jedan rezultat, a da se već narednog dana, nakon navodnog ponovnog prebrojavanja i javnog izjašnjavanja pojedinih članova, saopšti potpuno drugačiji ishod. Ceo postupak deluje krajnje sumnjivo, ali i ponižavajuće za članove komisije kojima se, praktično, poručuje da nisu bili u stanju da pravilno prebroje svega devet glasačkih listića. Ako je zaista došlo do greške, onda javnost ima pravo da zna ko je za nju odgovoran, kako je utvrđena i zašto se o tome nije postupilo na jasan i zvaničan način.
Prema navodima Bojane Bogdanović, nije joj pokazana formalna odluka kojom bi bio poništen ili izmenjen rezultat glasanja od 20. oktobra, kada je ona proglašena za predsednicu Školskog odbora.
Takođe, zapisnik sa sednice od 20. oktobra, u kojem je Bojana Bogdanović navedena kao izabrana predsednica, objavljen je tek nakon drugog sastanka. Zapisnik, odnosno službena beleška o sastanku od narednog dana, poslat je elektronskom poštom i potpisali su ga direktorka i sekretarka škole.
Bojana Bogdanović otvara i pitanje da li je moglo doći do nepravilnosti u postupanju sa glasačkim listićima, ali naglašava da to nije tvrdnja da je do bilo kakvog menjanja listića zaista došlo, već pitanje koje zahteva nepristrasnu proveru i utvrđivanje svih činjenica.
Svoju izjavu Bojana Bogdanović zvanično je zavela u školi 29. oktobra 2026. godine.
Od izbora direktorke do izbora predsednice Školskog odbora
Kako su Gročanske vesti već objavile, kolektiv Srednje škole u Grockoj većinski je podržao Bojanu Bogdanović za direktorku. Ipak, Školski odbor je za direktorku izabrao Sanju Nikolić, a konačnu odluku o imenovanju doneo je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.
Bojana Bogdanović je otvoreno podržavala studente. Njen izbor za predsednicu Školskog odbora, iako nije reč o funkciji koja ima veliku izvršnu moć, imao bi značaj koji prevazilazi samu školu. To bi, u kontekstu lokalnih političkih odnosa, moglo da predstavlja prvi poraz Srpske napredne stranke u Grockoj, naročito značajan za predsednika opštine Grocka Aleksandra Rajkovića, koji je i sam radio u ovoj školi i nalazi se na čelu lokalnog SNS-a.
Zato se nameće pitanje da li je nekome takav ishod bio neprihvatljiv i da li je upravo mogućnost da Bojana Bogdanović bude izabrana predstavljala razlog za preokret već narednog dana. Ukoliko bi se to pokazalo tačnim, izbor predsednika Školskog odbora bio bi mnogo više od kadrovske odluke u jednoj školi – postao bi simboličan politički događaj u lokalnoj sredini.
Direktorka Sanja Nikolić i njen suprug, prema objavljenim fotografijama, prisustvovali su skupu u Grockoj na kojem je bila prisutna i ministarka u tehničkom mandatu Adrijana Mesarović, gde su zajedno pružili podršku Aleksandru Vučiću tokom izborne kampanje. Ova okolnost sama po sebi ne dokazuje razlog za kadrovske odluke, ali predstavlja deo političkog konteksta u kojem se odvijaju događaji u gročanskom školstvu.
U istom periodu, suprug direktorke Sanje Nikolić najpre je postavljen za vršioca dužnosti direktora škole u Begaljici, a potom je imenovan i za direktora te obrazovne ustanove. Reč je o kadrovskom napredovanju koje se dogodilo tokom prethodne dve godine i koje je, imajući u vidu ostale okolnosti, takođe važno pomenuti prilikom sagledavanja kadrovskih odnosa u gročanskom školstvu.
Prema svedočenjima i informacijama objavljenim u medijima, uključujući i lokalne, odnos vlasti prema ljudima koji nisu podržavali Srpsku naprednu stranku, već su otvoreno podržavali studente, tokom prethodne dve godine bio je tema u različitim oblastima života u Grockoj. Zato je važno ispitati da li su političke okolnosti imale bilo kakvog uticaja i na kadrovske odluke u obrazovnim ustanovama.
Gročanske vesti zatražile dokumentaciju od škole
Gročanske vesti su 9. oktobra 2026. godine Srednjoj školi u Grockoj uputile zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, adresiran na direktorku Sanju Nikolić, odnosno odgovorno lice ustanove.
Zahtevom su tražene informacije o isteku mandata prethodnog Školskog odbora, postupku imenovanja novog sastava, predstavnicima zaposlenih i roditelja, predlozima upućenim osnivaču i nadležnim organima, fazi u kojoj se nalazi postupak imenovanja, kao i kopije odgovarajućih odluka i zapisnika.
Prethodnom Školskom odboru mandat je, prema dostupnim informacijama, istekao u septembru 2026. godine, a postupak konstituisanja i imenovanja novog sastava nije bio okončan, iako je, prema informacijama kojima raspolažu Gročanske vesti, postupak trebalo da bude pokrenut ranije.
Posebno je zanimljivo da je postupak izbora, odnosno konstituisanja novog Školskog odbora pokrenut tek nakon što su Gročanske vesti 9. oktobra uputile zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Ova hronologija otvara pitanje zašto nadležni u školi nisu ranije preduzeli neophodne korake, iako je mandat prethodnog Školskog odbora već bio istekao.
Škola je 14. oktobra Gročanskim vestima dostavila obaveštenje o produženju roka za postupanje po zahtevu, pozivajući se na član 16. stav 4. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Kao razlog navedeni su složenost postupka, obim dokumentacije, potreba za uvidom u zapisnike, odluke, predloge i prepisku, kao i zaštita podataka o ličnosti.
U obaveštenju je navedeno da će odgovor biti dostavljen najkasnije do 18. novembra 2026. godine.
Ostaje da se vidi zbog čega je školi potreban toliko dug rok za dostavljanje traženih informacija, posebno imajući u vidu da su Gročanske vesti u ranijim sličnim postupcima odgovore dobijale u zakonskom roku od 15 dana.
Gročanske vesti će sačekati odgovor škole, analizirati dostavljenu dokumentaciju i, ukoliko se uoče nepravilnosti, proslediti prikupljene informacije Ministarstvu prosvete i drugim nadležnim organima.
Ko će preuzeti odgovornost?
Slučaj u Srednjoj školi u Grockoj otvorio je ozbiljna pitanja o transparentnosti rada Školskog odbora, zakonitosti sprovedenog postupka, tajnosti glasanja i mogućem političkom uticaju na odluke u obrazovnoj ustanovi.
Nije sporno da svaki postupak može da sadrži grešku. Ali ako je greške bilo, ona mora da bude utvrđena na jasan, proverljiv i zvaničan način, a ne tako što će se rezultat glasanja promeniti narednog dana, uz javno izjašnjavanje članova koji su prethodno odlučili da glasaju tajno.
Posebno je važno utvrditi ko je doneo odluku da se ponovo prebrojavaju listići, ko je to učinio, na osnovu čega je promenjen prvobitni rezultat i da li je postupak sproveden u skladu sa propisima.
Ostaje i pitanje da li će direktorka Sanja Nikolić preuzeti odgovornost za skandalozan preokret, kakav, koliko pamtimo, nije zabeležen u istoriji gročanskog školstva, koji je uzdrmao Srednju školu u Grockoj, i podneti ostavku.
Posebno je važno pitanje odgovornosti direktorke, koja je prisustvovala prvobitnom glasanju i imala mogućnost da odmah zatraži proveru prebrojavanja glasačkih listića, ukoliko je postojala sumnja da je došlo do greške. Isto tako, sekretarka škole i članovi komisije mogli su da provere rezultat na licu mesta, dok su svi učesnici bili prisutni. Zašto to nije učinjeno tada, već se sa navodnom greškom izašlo tek narednog dana, posle gotovo 24 časa? Upravo zbog toga direktorka, kao rukovodilac ustanove i osoba koja je bila prisutna tokom postupka, mora da pruži jasno objašnjenje o svojoj ulozi i odgovornosti za ono što se dogodilo.
Javnost zaslužuje odgovore. Škola nije ničija privatna ustanova, a Školski odbor ne sme da bude mesto na kojem će politički interesi biti važniji od pravila, zakona i slobode odlučivanja njegovih članova.
Gročanske vesti nisu naknadno postavljale posebna pitanja školi povodom ovog slučaja, jer su još 9. oktobra uputile zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Očekujemo da će dokumentacija koju škola treba da dostavi sadržati i odgovore na sve nedoumice koje su se u međuvremenu pojavile, uključujući tačne datume, zapisnike, odluke i podatke o tome ko je i kada preduzimao pojedine korake. Kada dokumentaciju dobijemo, objavićemo šta ona pokazuje.
Slobodan Simić/Gročanske vesti
