У Средњој школи у Гроцкој догодио се несвакидашњи преокрет приликом избора председника Школског одбора. На конститутивној седници одржаној 20. октобра 2026. године, након тајног гласања, за председницу Школског одбора проглашена је Бојана Богдановић. Међутим, већ наредног дана, после састанка у кабинету директорке школе Сање Николић, саопштен је потпуно другачији резултат – за председницу је проглашена Јелена Матијашевић.
Оно што посебно забрињава јесте начин на који је дошло до промене резултата, као и околности под којима је од чланова Школског одбора затражено да јавно кажу за кога су гласали. Према изјави Бојане Богдановић, коју су Грочанске вести добиле, читав поступак прати низ неразјашњених питања на која школа дугује одговор јавности.
Како је изгледало прво гласање?
Школски одбор Средње школе у Гроцкој чини девет чланова са правом гласа: три представника родитеља, три представника локалне самоуправе и три представника запослених.
На конститутивној седници одржаној 20. октобра 2026. године присуствовало је свих девет чланова са правом гласа, као и представници Ученичког парламента, претходни председник Школског одбора Малиша Чакаревић, директорка Сања Николић и секретарка школе Бојана Губеринић.
Најпре се гласало о томе да ли избор председника треба да буде јавни или тајни. Пет чланова гласало је за тајно, а четири за јавно гласање, па је одлучено да се председник бира тајним путем.
За пребројавање гласова формирана је трочлана комисија у саставу: Миленко Буквић, Драгана Јовановић и Ивана Максимовић.
Након пребројавања, саопштено је да је Бојана Богдановић добила пет гласова и да је изабрана за председницу Школског одбора, док је за њену заменицу изабрана Ивана Поповић.
Сутрадан потпуно другачији резултат
Већ 21. октобра директорка школе Сања Николић телефоном је обавестила чланове Школског одбора о новом састанку, заказаном за 11 часова у њеној канцеларији. Према изјави Бојане Богдановић, састанку су присуствовали чланови Школског одбора, директорка и секретарка школе, док се претходни председник Школског одбора Малиша Чакаревић није одазвао позиву. Два члана учествовала су телефонским путем.
Члановима је тада саопштено да наводно приликом првог пребројавања гласови нису правилно пребројани и да је секретарка школе поново пребројала гласачке листиће. Од њих је затражено да јавно кажу за кога су гласали, уз образложење да је то тражено по налогу Министарства.
Бојана Богдановић, Ивана Настасић и Ивана Максимовић одбиле су да открију како су гласале, позивајући се на то да је претходно одлучено да гласање буде тајно.
Након ових изјашњавања саопштено је да је за председницу Школског одбора изабрана Јелена Матијашевић, представница локалне самоуправе, а за њену заменицу Ивана Поповић.
Зашто је од чланова тражено да јавно открију како су гласали?
Посебно је спорно то што се након првобитног тајног гласања од чланова Школског одбора тражило да јавно открију за кога су гласали. Такав поступак отвара озбиљну сумњу да ли је јавним изјашњавањем покушано да се изврши притисак на поједине чланове одбора, нарочито имајући у виду да међу њима има представника локалне самоуправе, особа на јавним функцијама и лица повезаних са Српском напредном странком.
Управо зато је претходно и било важно да гласање буде тајно, како би сваки члан могао да гласа слободно, без страха од политичких или било каквих других последица. Поставља се питање због чега је тајност гласања, о којој су се чланови већ изјаснили већином гласова, практично доведена у питање већ наредног дана.
Бројна питања без одговора
Бојана Богдановић наводи да није добила јасно објашњење ко је утврдио да је дошло до грешке у пребројавању, када је грешка откривена, на основу којих доказа је утврђена, ко је поново пребројавао листиће и на који начин је то урађено.
Према њеним речима, секретарка школе је одговорност за наводну грешку пребацила на трочлану комисију која је била задужена за пребројавање гласова, уз тврдњу да нису пребројани сви гласови, односно свих девет гласачких листића.
Међутим, остаје нејасно како је могуће да комисија која је била задужена за пребројавање гласова прогласи један резултат, а да се већ наредног дана, након наводног поновног пребројавања и јавног изјашњавања појединих чланова, саопшти потпуно другачији исход. Цео поступак делује крајње сумњиво, али и понижавајуће за чланове комисије којима се, практично, поручује да нису били у стању да правилно преброје свега девет гласачких листића. Ако је заиста дошло до грешке, онда јавност има право да зна ко је за њу одговоран, како је утврђена и зашто се о томе није поступило на јасан и званичан начин.
Према наводима Бојане Богдановић, није јој показана формална одлука којом би био поништен или измењен резултат гласања од 20. октобра, када је она проглашена за председницу Школског одбора.
Такође, записник са седнице од 20. октобра, у којем је Бојана Богдановић наведена као изабрана председница, објављен је тек након другог састанка. Записник, односно службена белешка о састанку од наредног дана, послат је електронском поштом и потписали су га директорка и секретарка школе.
Бојана Богдановић отвара и питање да ли је могло доћи до неправилности у поступању са гласачким листићима, али наглашава да то није тврдња да је до било каквог мењања листића заиста дошло, већ питање које захтева непристрасну проверу и утврђивање свих чињеница.
Своју изјаву Бојана Богдановић званично је завела у школи 29. октобра 2026. године.
Од избора директорке до избора председнице Школског одбора
Како су Грочанске вести већ објавиле, колектив Средње школе у Гроцкој већински је подржао Бојану Богдановић за директорку. Ипак, Школски одбор је за директорку изабрао Сању Николић, а коначну одлуку о именовању донео је министар просвете Дејан Вук Станковић.
Бојана Богдановић је отворено подржавала студенте. Њен избор за председницу Школског одбора, иако није реч о функцији која има велику извршну моћ, имао би значај који превазилази саму школу. То би, у контексту локалних политичких односа, могло да представља први пораз Српске напредне странке у Гроцкој, нарочито значајан за председника општине Гроцка Александра Рајковића, који је и сам радио у овој школи и налази се на челу локалног СНС-а.
Зато се намеће питање да ли је некоме такав исход био неприхватљив и да ли је управо могућност да Бојана Богдановић буде изабрана представљала разлог за преокрет већ наредног дана. Уколико би се то показало тачним, избор председника Школског одбора био би много више од кадровске одлуке у једној школи – постао би симболичан политички догађај у локалној средини.
Директорка Сања Николић и њен супруг, према објављеним фотографијама, присуствовали су скупу у Гроцкој на којем је била присутна и министарка у техничком мандату Адријана Месаровић, где су заједно пружили подршку Александру Вучићу током изборне кампање. Ова околност сама по себи не доказује разлог за кадровске одлуке, али представља део политичког контекста у којем се одвијају догађаји у грочанском школству.
У истом периоду, супруг директорке Сање Николић најпре је постављен за вршиоца дужности директора школе у Бегаљици, а потом је именован и за директора те образовне установе. Реч је о кадровском напредовању које се догодило током претходне две године и које је, имајући у виду остале околности, такође важно поменути приликом сагледавања кадровских односа у грочанском школству.
Према сведочењима и информацијама објављеним у медијима, укључујући и локалне, однос власти према људима који нису подржавали Српску напредну странку, већ су отворено подржавали студенте, током претходне две године био је тема у различитим областима живота у Гроцкој. Зато је важно испитати да ли су политичке околности имале било каквог утицаја и на кадровске одлуке у образовним установама.
Грочанске вести затражиле документацију од школе
Грочанске вести су 9. октобра 2026. године Средњој школи у Гроцкој упутиле захтев за приступ информацијама од јавног значаја, адресиран на директорку Сању Николић, односно одговорно лице установе.
Захтевом су тражене информације о истеку мандата претходног Школског одбора, поступку именовања новог састава, представницима запослених и родитеља, предлозима упућеним оснивачу и надлежним органима, фази у којој се налази поступак именовања, као и копије одговарајућих одлука и записника.
Претходном Школском одбору мандат је, према доступним информацијама, истекао у септембру 2026. године, а поступак конституисања и именовања новог састава није био окончан, иако је, према информацијама којима располажу Грочанске вести, поступак требало да буде покренут раније.
Посебно је занимљиво да је поступак избора, односно конституисања новог Школског одбора покренут тек након што су Грочанске вести 9. октобра упутиле захтев за приступ информацијама од јавног значаја. Ова хронологија отвара питање зашто надлежни у школи нису раније предузели неопходне кораке, иако је мандат претходног Школског одбора већ био истекао.
Школа је 14. октобра Грочанским вестима доставила обавештење о продужењу рока за поступање по захтеву, позивајући се на члан 16. став 4. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Као разлог наведени су сложеност поступка, обим документације, потреба за увидом у записнике, одлуке, предлоге и преписку, као и заштита података о личности.
У обавештењу је наведено да ће одговор бити достављен најкасније до 18. новембра 2026. године.
Остаје да се види због чега је школи потребан толико дуг рок за достављање тражених информација, посебно имајући у виду да су Грочанске вести у ранијим сличним поступцима одговоре добијале у законском року од 15 дана.
Грочанске вести ће сачекати одговор школе, анализирати достављену документацију и, уколико се уоче неправилности, проследити прикупљене информације Министарству просвете и другим надлежним органима.
Ко ће преузети одговорност?
Случај у Средњој школи у Гроцкој отворио је озбиљна питања о транспарентности рада Школског одбора, законитости спроведеног поступка, тајности гласања и могућем политичком утицају на одлуке у образовној установи.
Није спорно да сваки поступак може да садржи грешку. Али ако је грешке било, она мора да буде утврђена на јасан, проверљив и званичан начин, а не тако што ће се резултат гласања променити наредног дана, уз јавно изјашњавање чланова који су претходно одлучили да гласају тајно.
Посебно је важно утврдити ко је донео одлуку да се поново пребројавају листићи, ко је то учинио, на основу чега је промењен првобитни резултат и да ли је поступак спроведен у складу са прописима.
Остаје и питање да ли ће директорка Сања Николић преузети одговорност за скандалозан преокрет, какав, колико памтимо, није забележен у историји грочанског школства, који је уздрмао Средњу школу у Гроцкој, и поднети оставку.
Посебно је важно питање одговорности директорке, која је присуствовала првобитном гласању и имала могућност да одмах затражи проверу пребројавања гласачких листића, уколико је постојала сумња да је дошло до грешке. Исто тако, секретарка школе и чланови комисије могли су да провере резултат на лицу места, док су сви учесници били присутни. Зашто то није учињено тада, већ се са наводном грешком изашло тек наредног дана, после готово 24 часа? Управо због тога директорка, као руководилац установе и особа која је била присутна током поступка, мора да пружи јасно објашњење о својој улози и одговорности за оно што се догодило.
Јавност заслужује одговоре. Школа није ничија приватна установа, а Школски одбор не сме да буде место на којем ће политички интереси бити важнији од правила, закона и слободе одлучивања његових чланова.
Грочанске вести нису накнадно постављале посебна питања школи поводом овог случаја, јер су још 9. октобра упутиле захтев за приступ информацијама од јавног значаја. Очекујемо да ће документација коју школа треба да достави садржати и одговоре на све недоумице које су се у међувремену појавиле, укључујући тачне датуме, записнике, одлуке и податке о томе ко је и када предузимао поједине кораке. Када документацију добијемо, објавићемо шта она показује.
Слободан Симић/Грочанске вести
