Зграда телевизије Пинк изграђена је са чак 147 одсто већом површином од оне предвиђене грађевинском дозволом, а потом је легализована након петооктобарских промена, према наводима архитекткиње Љубице Славковић.
На историју једног од најпознатијих телевизијских здања у Београду Славковић је подсетила у објави на свом Фејсбук профилу, указујући и на парадокс да је зграда, док је још била нелегална, добила архитектонско признање.
Како наводи, за зграду РТВ Пинк 1997. године издата је привремена дозвола за површину која је, након измене, износила 1.274 квадратна метра, док је у наредним годинама изграђено чак 3.150 квадрата.
„Према наводима Славковић, објекат је касније легализован, а архитекткиња подсећа и на улогу градских власти након 5. октобра 2000. године.“
„ВАЖНО ПОДСЕЋАЊЕ: за зграду РТВ Пинк је 1997. године издата привремена дозвола, чија је одобрена површина после измене износила 1.274 м². У наредним годинама је изграђено 3.150 м², одступање од 147% преко одобреног. 2000. године је коначно на снази Регулациони план Дедиње чија је чувена тачка 43, касније оборена од стране Уставног суда, омогућила да опстану бесправно изграђени објекти ако се уклапају у ГУП. Општина Савски венац, тј. одборници као што је проф. Ксенија Петовар, вршили су притисак да се објекат усклади са законом или уклони (тако је и „натеран“ да купи суседну парцелу и обезбеди барем паркинг).
Зграда РТВ Пинк је уредно добила све дозволе и легално уписана након што је 2003. године град Београд, на челу с Демократском странком, донео закључак којим се објекти површине преко 800м² легализују на нивоу града Београда, а не општина.
И би Пинка, врло пост-петооктобарског Пинка.
За колеге, треба напоменути и да је 2001. године на Салону архитектуре додељено признање за зграду РТВ Пинк за „остварен висок домет“ у архитектури. Проф. Ксенија Петовар је преко Политике упутила јавну критику како се то награђује тада још увек нелегалан објекат и како се награђују пројектант и инвеститор који су прекршили параметре из (привремене) дозволе. Добија одговор од колега представника жирија, исто тако преко Политике, да Салон награђује архитектуру, а не правни статус.
И би Пинка, кандидата за најлепшу грађевину, грађену тако да се пола датума и бројева у документацији предамном не слажу једни с другима, а планови дошли да усвоје изграђено (звучи познато?).“
Извор: Данас
